па замислите ви сад, сињајевина, одувек је била отворена ка истоку, иде онај шљунак, они превоји, онај мали балегар окреће оно своје што је израдио из себе и прави све већу и већу да кажем куглицу, ми седимо, у митраљеском гнезду, један Андрија нам показо де је, пијемо кафицу...

..пијемо коњак, уживамо, Председник Вучић пуши дебелу цигару, баш онако мир и тишина, кад ОДЈЕДНОМ неки потмули звук, неки топот у даљини, чујемо деру се "ИМА ЛИ ОЂЕ КОЈА ЛОЈАНИЦА".

СТИЖУ викну ми Вучић,БУДИ СЕ ЈЕБОТЕ, ја усто скочио, каже БРЗО ЗА ШАРАЦ, Вучић седе за шарац

а ја саслужујем, ја метке држим и мењам, па шта ако су врући, ПУЦАЈ ВУЧИЋУ УБИЈАЈ ИХ РЕДОМ, а оно иду црногорци, а он овако ЧА ЧА ЧА ЧА ЧА ЧА, а ја само овако ређам метке, овако ређам метке, лете репови, лете лажне личке капе, лете главе лете чланске карте мирјенашанација, лети

на све стране, ниједан није СТИГО до извора пијаће воде, који им је показо један мали шиптар дритан абазовић што у руци држи со. НИЈЕДАН.

Тако смо ишли у лов у монтенегро 13.јула 1941. дивна успомена