Имали су велике планове за 1999, није тајна да су желели потпуну окупацију СРЈ.

Али испоставило се да би такву авантуру требало платити десетинама хиљадама војника из земаља НАТО.

А то не би могао никакав ватрени говор Џоа Буђавог да оправда њиховим породицама. https://twitter.com/IamLukrecija/status/1325505809783066631">https://twitter.com/IamLukrec...

Очекивања НАТО су била да ће СРЈ пући у року од 2 недеље од почетка бомбардовања.

Надали су се брзој победи као у Кувајту и Ираку 1991 у ,,Пустињској Олуји".

Али овде је терен пошумљен и брдовит па ваздушни напади нису могли да имају ту ефикасност на војне циљеве.

Планови за копнену инвазију НАТО о којој се говорило 1999 након што су схватили да ваздушни напади неће постићи циљ захтевали су велики број војника на тлу.

На врхунцу 1999 трупе НАТО у Албанији и Македонији бројале су само 50.000 војника.

Премало за покушај освајања КИМ.

За војну инвазију и окупацију целе СРЈ било би потребно најмање 200 000 НАТО војника.

Сем Енглеске ниједна друга земља није била спремна да пошаље велики број својих војника.

НАТО-у је било прихватљиво само да шиптаре користи као пешадију јер су им њихови губици прихватљиви.

За НАТО државе би настао велики проблем како да својој јавности објасне губитак великог броја војника.

То би било политичко самоубиство за све тадашње лидере тих земаља.

Поготово зато што је СРЈ показала апсолутну одлучност да пружи оружани отпор.

Колико смо били спремни да платимо високу цену говоре процене генерала Н. Павковића.

Да би наши губици у копненој инвазији НАТО-а достизали око 700 људи избачених из стоја на дневном нивоу од тога бар 250 мртвих.

У светлу могућих нових претњи и уцена по Србију од стране Буђавог Џоа ...цену би први требали да плате они који га подржавају у Србији.

То значи да би НВО, Сорошевци и остали талог могли да загризу блатњави јендек .