Read on Twitter
свашта бих могла да вам кажем о данашњем дану...
на пример како сам преко петровачке цесте и Сремске Раче стигла у Србију као двомесечна беба..
како су ме донели у картонском "кревецу"
на пример како сам преко петровачке цесте и Сремске Раче стигла у Србију као двомесечна беба..
како су ме донели у картонском "кревецу"
како матер данима ништа није знала о тати...
како су нам запалили кућу...
како су ми убили ујака..
како нам после 7 дана кише метака и граната нису дали да уђемо у Београд...
и како смо ипак успели, и како ме ту окупала једна тета Љиља
https://abs.twimg.com/emoji/v2/... draggable="false" alt="❤️" title="Rotes Herz" aria-label="Emoji: Rotes Herz">
како су нам запалили кућу...
како су ми убили ујака..
како нам после 7 дана кише метака и граната нису дали да уђемо у Београд...
и како смо ипак успели, и како ме ту окупала једна тета Љиља
како смо се селили од Ердевика до Чачка...
како је упркос шљаму увек било добрих људи, којима дугујемо вечну захвалност
како смо се 2001. год уселили у кућу; без прозора, врата, воде, струје и купатила
како је упркос шљаму увек било добрих људи, којима дугујемо вечну захвалност
како смо се 2001. год уселили у кућу; без прозора, врата, воде, струје и купатила
како сам морала да сазрим пре свих мојих вршњака, и како сам морала да разумем зашто не могу да имам лутку као остале девојчице, и зашто не можемо баш сваки пут да купимо чоколадну бананицу
зашто се не сећам тате из једног дела детињства...
зашто су сву децу у школу водили родитељи а мене баба и ђед
зашто су сву децу у школу водили родитељи а мене баба и ђед
а опет могла бих да причам како сам упркос свему имала дивно детињство, које су бабе и ђед учинили дивним
како имам дивне родитеље и како су се увек трудили да ми ништа не фали
како имам дивне родитеље и како су се увек трудили да ми ништа не фали
могу да вам причам и како сам сама почела да сређујем нашу кућу у Далмацији, и како сам поносна на то, и што смо мама, тата и ја 2018. год први пут после напуштања огњишта, коначно, заједно, бар на кратко, опет живели ту, у нашој кући, и прославили светог Луку у Крајини
како бар једном годишње одем тамо, како чувам и волим своју ђедовину, своју земљу и земљу мојих предака и поносим се тиме
и како ме неће тако лако ишћерати одатле, јер је моје и не дам душманима!
и како ме неће тако лако ишћерати одатле, јер је моје и не дам душманима!
ето, свашта бих још могла да вам причам....
