Одломци из српско-српског речника
Етимологија - кључ историје Срба

Цео низ

1) "Ми Срби смо дакле и слични и различити у односу на неке наше претке, али зато увек другачији од несрба!

Баш као што и треба да буде, мистерија и авантура почиње од самог имена Срб.

Ова мистерија, сигуран сам, била би много мања да је у питању било који други живи народ, али када је реч о нама, е онда је све дискутабилно и без икакаве потребе изложено дивљачком хиперкритицизму,

који се потом преобраћа у намерно замагљивање и фалсификовање.

Примера за ову моју тврдњу има безброј, али ћу овде извући један заиста беспризоран и стар око 2000 година. Ради се о Птоломејевом опису народа који живи између Кавказа, Црног, Азовског и Каспијског мора, где се

помињу и Срби и то као CEPBOI.

За ту неку "науку" још је ето на нашу велику срамоту питање имају ли ти Срби везе са данашњим Србима. Овакав став бечко-берлинске школе, боље рећи кухиње, ме не изненађује, али да се српска "историографија" још увек држи те швапске доктрине је

заиста срамота.

Претворили су тако читав Филозофски факултет у "школу за пачиће мале", где се од среде до петка у скамијама ори: „Срби су дошли на Балканско полуострво крајем шестог и почетком седмог века." Док сви пачићи добро не утуве лекцију.

За њих је Константин Порфирогенит алфа и омега приче о Србима. Немојте им никако помињати Србе пре сред. века, јер они се држе извора као пијан плота.

А шта је Птоломеј, питаћете "Је ли то извор?" - "Па вероватно је штампарска грешка" одговориће вам, ако вас тога удостоје."

2) "Манипулација тече даље и одавно је усвојена деветнаестовековна доктрина о народима и нацијама, а данас са становишта новог светског поретка све је окренуто тумбе, јер амерички израз nation подразумева у ствари припадност држави а никако народу.

Овде може да помогне поглед на пасош Краљевине Црне Горе у коме је јасно била одређена народност - српска, држављанство - црногорско, а вера је рецимо могла да буде и мухамеданска за истог човека.

Ето, и тако је могло, али после овако једноставно и лако дефинисаних категорија

дошао је век у коме су своје деонице нажалост и највећи "српски" умови, кумујући оној трагичној глупости о "три племена која чине један народ" - наравно, Југословенски.

Био је то Балкански увод за нешто што је требало да постане nation нашег типа.

Припадност народу је на првом месту ствар биологије, а временом и свега другог.

Народност, односно припадност српском народу а не круни - дакле држави, била је јасно одређена још у средњем веку, када је упоредо постојало неколико српских држава (Рашка, Босна, Дукља...)

и све је ово, наравно, тврдо запечаћено и доказано изворима, али је намерно криво тумачено да би се све уклопило у задати калуп "nation" типа.

Народност је код нас јасно издвојена као категорија још много пре 14. века (в. Босна), а у Душановом Законику одлично видимо разлику између етничког и државног у смислу данашњег појма држављанства."